Mediji o nama

Svet Media

Suvišno je posebno naglašavati kolika je uloga i uticaj medija na svest ljudi, kako i na opšte političko i kulturno stanje jedne zemlje. Isto tako, zbog velike konkurencije i tirža, ovim putem se mogu oglašavati isključivo ustanove koje su potpuno ostvarene u svom domenu rada. Edukativni centar Bejza i na ovaj način dokazuje da je u samom vrhu na lestvici popularnih škola u Beogradu.

Upoznajte druge kulture

Cilj ove atraktivne manifestacije je da doprinese boljem razumevanju civilizacije prema kojoj, zbog istorijskih okolnosti, u Srbiji postoji izvestan otpor, iako su mnogi njeni elementi utkani u srpsku tradiciju.

U Beogradu će od 12. do 14. decembra prvi put biti organizovani Dani turske kulture, u organizaciji edukativnog centra “ Bejza“, na kojima će beogradska publika imati priliku da vidi raznovrsne i zanimljive programe. Direktor centra “ Bejza“ , u kome se održavaju tečajevi turskog jezika, umetnosti i informatike, Murat Koč izjavio je da je cilj te atraktivne manifestacije da Turska pokaže “ svoje pravo lice“ Beograđanima. Namera je i da Dani turske kulture doprinesu boljem razumevanju civilizacije prema kojoj, zbog istorijskih okolnosti, u Srbiji postoji izvestan otpor, iako su mnogi njeni elementi utkani u srpsku tradiciju, dodao je on. Koč je najavio dolazak muzičara iz Turske i ansambla Melvevlijskih derviša i filmskog režisera Kuršata Kizbasa koji će prisustvovati projekciji svog novog filma “ Igra ljubavi“ (Mevlana). Pored gostiju koji za ovu priliku dolaze iz Turske, tokom trodnevnog festivala turske kulture, umetnica Melek Koč će svakoga dana demonstrirati tradicionalnu tehniku slikanja na vodi-ebru i zatim će biti održana prodajna izložba eksponata urađenih ovom veoma starom tehnikom. Multimedijalnu prezentaciju Turske, predavanja o jeziku, o velikom turskog pesniku, misliocu i utemeljivaču reda mevlevijskih derviša Mevlanija Dželaludinu Rumiju, prezentaciju turske istorije održaće profesori, predavači sa Odeljenja za orijentalistiku Filološkog fakulteta. Pored filma “ Mevlana“ , koji je titlovan na srpski jezik, biće prikazan i najveći turski bioskopski hit “ Beli anđeo“ (Beyaz Melek) sa engleskim titlovima. Poslednjeg dana biće održana demonstracija pripremanja turskih jela, koja će biti i poslužena na koktelu povodom zatvršetka manifestacija. Svi programi će se odvijati u prostorima “Akademije 28“ i prvoga dana će početi svečanim otvaranjem u 15 stai dok će sledeća dva dana programi počinjati u 11. odnosno 12 sati. Celodnevne ulaznice staju samo 100 dinara. Koktelom na kome će biti uručene plakete i zahvalnice svim učesnicima u ovoj kulturnoj manifestaciji biće zatvoreni prvi Dani turske kulture u Srbiji.

Kurs tradicionalnog slikanja na vodi

U Beogradu deluje na desetine škola crtanja i slikanja, za koje zainteresovani saznaju po preporuci. Većina su privatne i uglavnom se bave pripremom mladih za upis u umetničku srednju školu ili fakultet, za šta roditelji izdvajaju od 50 do 250 evra.

U Edukativnom centru „Bejza“ već dve godine organizuju kurseve ebre, tradicionalne turske umetnosti ukrašavanja papira, jedinstvene po tome što slike nastaju na vodi.

Radi se u grupama od po četiri polaznika, a u „Bejzi“ obezbeđuju materijal i pribor. Škola traje dva meseca tokom kojih se polaznici upoznaju sa osnovnim i naprednim tehnikama stvaranja ebre. Učenici sami odlučuju da li će ići i na napredni kurs, a za svaki nivo je potrebno izdvojiti 6.500 dinara. – Kako da slikaju na vodi do sada je naučilo oko 40 Beograđana. Za stvaranje dela tehnikom ebre koriste se zemljane boje, četkice od konjske dlake sa drškama od stabla ruže i prirodni preparati za zgušnjavanje vode. Željeni dezen i oblik se dobijaju tako što se na vodu zgusnutu određenim supstancama nakapa željena boja, koja se nakon toga oblikuje specijalnim šilima. Kada je voda oslikana na nju se pažljivo postavi papir, čime je slika završena – naglašava predavač u „Bejzi“ Kenan Zukorlić.

Bez jezičkih barijera

Posle kursa u Beogradu, Jelena, Milica i Ivana su otišle u Ankaru i Istanbul na takmičenje u poznavanju turskog jezika, vratile su se sa dve medalje i osvojile prvo mesto u predstavljanju Srbije. Kurs su upisale sa željom da usavrše konverzaciju, a nekoliko meseci kasnije osvojile su dve medalje na petoj internacionalnoj Olimpijadi u poznavanju turskog jezika, koja je održana letos u Turskoj. Milica i Ivana uveliko studiraju turski na Filološkom fakultetu u Beogradu, dok je Jelena počela da uči da bi lakše savladala istoriju Osmanskog carstva jer studira istoriju na Filozofskom fakultetu.

Ovo takmičenje tradicionalno okuplja na stotine učesnika iz celog sveta, a ove godine je upisano i u Ginisovu knjigu rekorda po broju zemalja učesnica. Mladi iz sto država takmičili su se u različitim oblastima vezanim za poznavanje turskoh jezika (pismeno i usmeno poznavanje, izvođenje pesme na turskom jeziku, takmičenje u pisanju sastava, poeziji). Osim prilike da usavrše znanje i osvoje medalje, Jelena, Milica i Ivana dobile su kao i svi takmičari nagradu za učestvovanje od po 1.000 američkih dolara. Predstavnice Srbije dobiole su i dodatni bonus od po 200 dolara za štand na kojem su predstavljale našu zemlju. Novac su, kako kažu, pravilno investirale u kupovinu kamere i garderobe. – Tokom takmičenja imale smo nesvakidašnju priliku da se upoznamo sa običajima i tradicijom različitih naroda. Upriličen je i sajam gde je svaka zemlja imala svoj štand na kojem je mogla da predstavi deo svoje kulture i tradicije. Nas tri smo nosile narodne nošnje koje smo pozajmile od Etno kuće “Prela i posela“ iz Lazarevca. Na štandu smo pokazale sušene tikve, peglu na žar, ćilime, stolnjake, peškire sa vezom i razne suvenire. Pravile smo pite i palačinke sa džemom i eurokremom, preko laptopa smo puštali pesme Marije Šerifović, a delile smo im i letke o Srbiji – priča nam Jelena Popović. – Zanimljivo je da su Olimpijadu podržali Narodna skupština Turske, brojna ministarstva, televizije, avio i druge kompanije. Na tom izuzetno organizovanom takmičenju, osvojila sam srebrnu medalju u kategoriji konverzacije, a Milica Pejković, takođe drugo mesto, iz pisanja sastava o svojoj zemlji. Svi takmičari su na početku radili gramatički test bez kojeg ne možete da nastavite dalje. Ivana Bakalović se spremala za pevanje na turskom jeziku, međutim nije prošla. Devojke nose lepe utiske iz Turske. Kažu da im je žao što neće moći ponovo da se takmiče, jer po pravilima Olimpijade, svaki učesnik ima pravo samo jednom da pokaže znanje turskog jezika na ovoj manifestaciji. U beogradskoj školi jezika “Bejza“ (www.bwjza.edu.yu), koja ih je poslala na Olimpijadu i zahvaljujući kojoj je Srbija prvi put uzela učešće na ovom lingvističkom nadmetanju, nastaviće da usavršavaju turski jezik. – Osim lične potrebe, u Turskoj, bukvalno nismo imale na šta da trošimo pare jer nam je sve bilo obezbeđeno. Imale smo i slobodnog vremena da razgledamo grad, pa smo uz profesore mnogo toga naučile u Ankari i Istanbulu. Interesantno je da smo pripreme za takmičenje koje se održalo krajem maja, počele tek u februaru. Vlasnici škole koju smo sve tri upisale, jesu supružnici iz Turske koji su se tim povodom preselili u Srbiju – objasnila nam je Jelena.

Hoce da uče i persijski

Beograđani se sve češće odlučuju za pohađanje nekog od stranih jezika koji su van nastavnih planova. Najveće interesovanje vlada za japanski, arapski, norveški i švedski jezik.U Iranskom kulturnom centru u Beogradu u toku je besplatni kurs persijskog jezika. Najboljim polaznicima omogućeno je putovanje u Teheran na jednomesečno usavršavanje

– Interesovanje za jezike koji se nalaze van standardnog programa je poraslo zadnjih godina. Polaznici upisuju kurseve da bi završili poslednju godinu fakulteta ili post-diplaomske studije negde u inostranstvu, ali i da bi radili u stranim firmama koje sve češće otvaraju svoja predstavništva u Beogradu.

U “Bejzi“ u Dečanskoj ulici početni tečaj turskog jezika traje dva meseca i košta 7.500 dinara. Najviše ga, kažu, upisuju oni koji su putovali u Tursku pa im se svidela i hoće da je što bolje upoznaju. U Kolarčevom narodnom univerzitetu kažu da se dosta mladih raspituje za kurseve, ali su problem visoke cene. Tečajevi ovde koštaju 27.500 ako se plaća u ratama ili 25.000 dinara odjednom.